Kada je naša vojska prebačena na ostrvo Krf i ostrvo Vido u toj situaciji nije bilo mogućnosti da se naši vojnici oporavljaju od teških rana, iscrpljenosti i iznemoglosti iz tog razloga su prebacivani u Tunis, grad Bizerta na kome se nalaze dva velika vojnička groblja naših vojnika i civila. Groblja su jedno vreme bila zapuštena, polomljeni spomenici i zarasli u korov ali je naša vlada preduzela velike mere da se ta groblja očiste, obnove i srede kako ne bi došlo do zaborava.
Naša udruženja saveza potomaka ratnika od 1912 do 1920 i udruženje Kajmakčalana svake treće godine posećuju Tunis i groblja naših predaka koji su ostavili svoje živote za našu Svetu zemlju majku Srbiju. Ovde prikazujemo neke od naših poseta i osveštavanje grobnica i grobova naših rodoljuba.
Osveštavanje kapele i zajedničke grobnice Srpskih vojnika i civila koji su ostavili svoje živote u Bizerti na dva velika groblja.
SRPSKA VOJNIČKA GROBNICA U TIRANI
Na groblju u Tirani (Albanija) spomenik srpskim vojnicima iz Balkanskih i Prvog svetskog rata, posvećen izginulim Šumadincima, a na spomeniku su urezana imena 63 identifikovana srpska borca, ispod stoji natpis i još 322 srpska ratnika koji su poginuli u ratu 1916. Sahranjeni su ovde na Svetog Iliju 1938 godine.
Svake godine prilikom posete i polaganja cveća i venaca na grobnicu obavezno nas sa velikim gostoprimstvom dočeka naš ambasador Gospodin Zoran i članovi ambasade u Tirani. To su nezaboravni, iskreni i prijateljski dočeci naših članova udruženja, koji se nikada ne mogu zaboraviti, tako se samo mogu dočekati rođena deca i porodica. Gospodin Zoran je ovaj veliki gospodin i prijatelj našeg roda i naroda koji drži mobilni telefon, a do njega je Gospodin Ljubo Marković predsednik udruženja saveza potomaka od 1912 do 1920 godine, predsednik republičkog odbora za Srbiju.